Subotnji Zombi

Subota ujutro je rezervirana za ples.
Probudis se rano ujutro, raspleses, odes na kavu i nastavis uzivat ostatak vikenda.
Tak je to trebalo biti.

Jutro je pocelo savrseno. Sunce na prozorcicu, kavica na stolu, ...., spremanje za cagicu.
'Super, vise nema stresa zbog predstave.' - pomislila sam dok sam isla prema Palmoticevoj.

Usla sam u podrum i pored mene je proslo neko cudoviste. Nije bilo pretjerano strasno. Dva koraka dalje, kod spigla stvarala se guzva.
'Jel imas crnu?'
'Ne, imam crvenu.'
Zbrisem u garderobu, a kad tamo cudoviste iz kuta me pita: 'Jel' ides na kavu poslije?'
'Idem.' - velim, al' si mislim: 'Kaj s tobom?'
'Oh, fino dosla si. A gdi su cure?' - pita me stvorenje trecinu ZT-ica, trecinu Boska, trecinu Zombi.
S tim da udio Zombija raste iz trenutka u trenutak.
I tak, kad nemres protiv, ides s njima. I ................. pretvoris se u zombija. S kikicama.
Ekipa je pukla od smijeha.
'Vas dve nemrete nikog splasit. Ni da hocete.'
Frendica NeStrasna Zombica i ja smo slijedecih par minuta ipak pokusavale splasit ostale. Bezuspjesno.
'Stanite tam.' - viknuo je Zombi.
Krece caga.
Zombi style.
Ruke ne slusaju, noge se ne micu, kosi trbusni drze ostatak na mjestu.
Do spigla se jedva dolazi.
'Leave your hat on' smo preskocile. Zombiji nemaju hat-a. A i head im stoji na hero (krivo).
'Miijaauuuu.'
'Nije izdrzala.'
Malo nove muzike u zombi style-u.
Vjezbanje.
Kraj.

'Idemo na kavu?'
'Idemo.'

Ostavila sam si kikice. Mozda splasim nekog po gradu.


Kasnije tu vecer:
'Ides kam van poslije? Na Halloween party?'
'Ne, vec sam bila.'
'Kad?'
'Ujutro. Od 9 do 10.'


Fotkice Zombija imate. Fotkala nas je ZombiSchnellFotograf-ica.